Windsurfing putovanje Egipat 06

Kako da počnem? Naš put u Dahab bija je u najmanju ruku totalno neočekivan! Ja, Denis Podrug (Trstika, Ušo mlađi, ili kako god ko oće) i moj drug Marko Kuten smo tribali ići na Tarifu ove zime sa auton. Sad, kako to već biva, tip s kojin smo tribali ići nas lipo prevesla i ne javlja se na mobitel par dana prije puta. Ovim ga puten toplo pozdravljan i preporučan mu da mi se miče s puta ako me negdi vidi. Nas uvatila panika, ono lova se skupila sve već dogovoreno, a mi ostali bez prijevoza. Međutim mi zatupili da negdi moramo ići i nama đava neda mira! Zoven ja Slaboga (Tine Slabe) i pitan ga di je, a on mi govori da je u Dahabu. Kaže mi da dođen, da ima on apartman već rentan, da ćemo se negdi uvalit i, znate već kako te stvari idu. Ă„Ĺ’ujen se ja s Markom i kaže on meni da ima neka agencija u Zagrebu šta vodi u Egipat i da je on već to nešto gleda,a ja mu govorin amo mi ća to pogledat. Bila je srida kad smo išli tamo. Tamo nas je jedna žena ugodno primila i sve nam objasnila. Platili smo povratnu kartu od Ljubljane do Sharm el Sheika skupa sa taxom, vizom, zdravstvenim osiguranjem za 5 tjedana oko 400 eura. Našli smo i nešto jeftinijih letova iz Münchena, ali nismo mogli organizirat prijevoz do gori. U četvrtak smo došli i platili to i u petak popodne sili na avion i išli ća. Došli smo u Sharm nakon 3 i po ure leta. U Sharmu je tribalo uzet taxi za Dahab koji je udaljen nekih 100 km. E sad, tribalo se cjenkat za taxi! Meni je Slabi reka da mu dan 20 eura i aj iden se ja cjenkat! Dođe meni neki čovik i pita za taxi. Kaže on meni 30 eura, ja njemu 15, a on meni ka ne može ovo ono i odjedanput stop. Neznan šta se dešava, a kad ono svi taxisti, njih sigurno oko 50 izvadi tepihe iz auta i počne klečat i molit se Alahu, a iz nekih zvučnika tuče molitva iz džamije… Uglavnom, uletija san drito u vrime molitve! Sad ja čekan da sve to završi, trajalo oko 15 minuti. Posli toga dođe meni čovik, a ja onako zbunjen jer to nikad u životu nisan vidija dan mu 30 eura i vozi ća.

 

 

 

Karta Sinaj Dahab slika
Karta Sinaja, Dahab

 

 

I sidnemo mi u neki prastari Peugeot karavan, opremu nam na krovu zavezali s nekin konopima i lagano krenemo. Prvo šta san vidija je da oni tamo nemaju semafore, a onda odma iza toga ti check pointovi. Uglavnom, na svakon ulazu i izlazu iz grada stoji vojska sa kalašima i pregledaje sve ka da je granica. Prođemo mi to i onda nastane show – program. Tip je natra tu krntiju od Peugeota jedno 170-180, da san ja mislija da će sve odletit i oprema i karoserija i mi! Onda usrid te brzine izgasi svitla pa upali žmigavce i neke takve sheme. To oni ka rade kad sritnu neko drugo auto na cesti. Uglavnom, dolazimo u Dahab, nalazimo se sa Slabim u baru na plaži, popijemo koju pivicu i odemo ća leć u apartman.

Naredna dva dana nije bilo vitra pa smo điravali okolo. Nakon dva dana je počelo puvat i vozili smo ja mislin šestice, a onda je 4-5 dana deralo za 4.7! Spot je odličan, idealan za freestyle, a ka ima i neki wave koji izgleda ka jugo u Splitu samo malo veći valovi, ali ništa preradikalno. Postoji čak mogućnost da zapuše jugo u kombinaciji sa plimom, a onda se u uvali napravi 3-4 metra prekrasnog vala, ali ta je mogućnost samo teoretska tako da je nismo doživili. Dahab je predobar spot, nema stresa, žurbe, kad puše onda puše cili dan, spavaš do podne onda ideš u more i voziš se do 4-5 ili i više ako imaš volje, uvik je toplo…Živi se jeftino za nevirovat, apartman je bija 25 eura i može vas bit unutra i 10 ako vam ne smeta gužva. Nas je bilo 7, pa onda jedan tjedan 8…Kuvali smo paštu i jaja i još neke gluposti, uglavnom možeš se hranit za 10 kn dnevno bez problema. Taxi bilo di po Dahabu je 5 kn, u iznimnim situacijama 10, ali nikad više. Apartman je odlično uređen, ima dvi sobe sa dva kreveta i još u dnevnom boravku 3 nekakva madraca ali stvarno dobra da možeš normalno spavat. Klima u svakoj proštoriji, satelitska,sve super. Ako oćeš na večeru vanka, za 30 kn se možeš stvarno naist u restoranu. Jedino je alkohol malo skuplji s obzirom da je to ipak muslimanska zemlja i ima samo jedna butiga u gradu s alkoholom. Boca votke 50 kn, ali 0.75l i gajba pive od 0.5 ja mislin 120 kn bez kaucije. Platiš još 40 kn za kauciju, ali mu vratiš boce i on ti vrati lovu. I tako smo mi tamo proslavili Božić, Novu Godinu i Bajram, ali detalje nećemo iznosit jer neke stvari nisu za Internet! Recimo samo da smo nekim čudom sreli Jašu na plaži na dočeku Nove i da je nastala totalna euforija. Taj je susret izgleda ovako : „eeeeeee Jaša, e Trstikaaaa, eee Kuten, a ovo, a ono… Eno Rusi u svon centru toče besplatan alkohol, eeeee, amo ća, amo ća!“. Daljnji događaji također nisu za Internet, ali je samo bitno za napomenit da smo svi skupa otišli na noćno kupanje i da su mi u međuvremenu nestale patike, tako da san mora nekoliko dana hodat bos okolo.

U međuvremenu smo upoznali neke Egipćane u jednom shopu u gradu i bili smo svaku večer u tom shopu s njima. Zajebavali smo se, pili čaj po dvista puta dnevno, pušili nargilu, slušali Bob Marleya… I onda su ostali iz apartmana morali ići doma, a ja i Marko smo morali otić ća iz aparmtana jer nam je bija i prevelik i preskup samo za nas dvojicu. Morali smo naći smještaj za još dva tjedna. Našli smo neki za 2 eura, koji čak nije bija ni loš, ali samo s obzirom na cijenu! I tu večer mi standardno do Egipćana u shop i govorim im kako se moramo selit, kad oni bez greške da dođemo mi živit s njima da će nam bit super… I otišli mi pogledat di to oni žive i ispadne apartman ok, sve super, ali… U njemu 4 Tunižana žive s njima. Nama se Ahmed (vlasnik shopa) žalija kako su mu se uvalili, a da su strašno neuredni i da smrde. U početku san ja mislija, aj možda su ljudi stvarno takvi, ali ne baš tako brutalni. Kad san ja doša malo do njih u dnevni boravak, to ne da je smrdilo nego mi je došlo za izrigat se! Smrde da ne možeš stat kraj njih. Sva srića, oni ujutro odu i sve super, mi se taj dan uselimo. I tad krene euforija… Ja na laptopu imam GTA San Andreas i pokazivan ja to malo njima, a kad su se oni navukli… Jadni Ahmed je svaki dan igra do 7-8 ujutro i onda bi spava do 5-6 popodne tako da uopće nije iša na posao! Tip je skroz bija popizdija! Također je s nama bija i njegov radnik Hamis koji je stalno miša engleski i arapski tako da smo s njim umirali od smijeha. Jak lik još je bija Gerges, jedini Egipćanin koji pije alkohol, a ostali Egipćani su ga zvali najluđim čovikon u Egiptu. S njima su stalno bile scene i vrhunska zajebancija. Kroz svo to vrime smo upoznali stvarno gomilu Egipćana i znali su nas već svi u gradu s obzirom da Dahab i nije velik grad. Moj drug Marko je cilo vrime bija napaljen za ići u Kairo, dok ja baš i nisan, čisto radi love. Međutim Ahmed je svejedno mora ići jer je ima neke ispite na faxu pa ajde i mi odlučili ići sa njim.

Krenili smo noćnim busom koji vozi nekih 9 sati (košta 75 kn) jer je Kairo udaljen od Dahaba nekih 600 km. Dogovorili smo se s Ahmedom da ćemo stat kod njega 3 dana i onda se vratit nazad u Dahab. Puten smo prošli masu check pointova, pretresa putnika i drugih gluposti. Ujutro oko 8 smo došli u Kairo. E sad Kairo…Taj grad je priča za sebe! Ogroman je, ima oko 19-20 milijuna ljudi, samo Ahmedov kvart ima 3 milijuna ljudi. Toliki grad, a nema nigdi semafora! Ima jedan jedini i to u centru grada u kružnom toku! Nema traka na cestama, u jedan momenat su 3 kolone na cesti, u drugi 7… Oni se sporazumijevaju tako da samo jedni drugima trube i tako nekako to funkcionira. Prvi dan mi odlučimo otić na piramide. Najjače je da je sve prejeftino osim tih ciganskih piramida, metro kroz cili Kairo košta 75 LIPA! Taxi do piramida koji bi vjerojatno u Zagrebu platili nekih 200-250 kn smo platili 25 kn. A piramide, pa to mi se zgadilo! Ă„Ĺ’im smo došli do njih uvalili nas neki tipovi na neke konje i kažu nam da se tako mora. Tip nas tražija 60 eura za konja, a ja san umra od smijeha. Dali smo mu 25 i njegov vodič nas je vodija okolo piramida. Ma to je sve bezveze, ima oko njih neka ograda, a do ograde neki kvart pun smeća. Unutar tih ograda ulazi ko god oće, Arapi ti daju Colu ka dar, a posli ti je naplate, ma katastrofa…Vratimo se mi taxijem do Ahmeda doma i odlučimo izać vanka. Odemo malo u kvart u neki kafić, a tamo nas svi čudno gledaju da odkud mi jer kvart je više manje sirotinjski i šporak tako da turisti nikad tamo ne dolaze. Sili mi u kafanu, uzeli dvi nargile i počeli igrat briškulu. Naime, Ahmeda smo naučili igrat briškulu tako da smo svugdi igrali. Arapi se skupili oko nas jer je njima sve to bilo jako čudno, nikad to nisu vidili. Onda uleti neki Ahmedov prijatelj sa shemom ka da ima neki pir u kvartu, neko se ženija pa aj šta ćemo, amo ća na pir. I banili mi na pir, tamo zajebancija, super ekipa, mi se već navikli da nas svi čudno gledaju…Dobar je bija pir, ali nije to ono ka kod nas kad se svi napiju pa nastane totalni delirij. Reka san in da tribaju pit alkohol, ali stvarno su vrhunski vjernici i svaka im čast. Posli toga smo išli doma leć. Ujutro je Ahmed ima ispit pa smo išli sa njim do sociološkog faxa di smo sili na kavu dok je on to sve napisa. Tamo je isto bija delirij i zajebancija sa nekin Egipćanima. Posli smo išli u centar vidit šta je tamo. Bili smo u nekoj najstarijoj kafani u Kairu na njihovon pazaru koji je ja mislin veličine pola Splita. Posli toga smo išli doma leć i spavali smo ja mislin 20 sati svaki. Sutradan smo ja i Marko išli u Egipatski muzej i tamo je stvarno super, mumije i sve te stvari iz starog Egipta. Navečer povratak u Dahab. Odlazimo iz Kaira prezadovoljni sa jednim odličnim životnim iskustvom. Napominjem da ovo tu nije niti pola stvari šta smo proživili u Kairu, ali reć ću još jednom da nisu sve stvari za Internet! E da, Ahmedova mater je prava legenda, kuvala nam je cilo vrime janjetinu jer je taman bilo vrime Bajrama koji traje 4 dana, a oni tad samo žive od janjetine. I tako navečer smo krenili prema Dahabu.

 

 

 

Dahab windsurfing lokacija slika
Dahab windsurfing lokacija

 

 

U Dahabu smo uvatili još par dana odličnog vitra i doša je momenat za ići ća doma. Bija je petak, oprostili smo se sa Ahmedom, Gergesom, Hamisom i ostalom ekipon i krenili na plažu. Odlučili odsurfat još uru i po, dvi, i onda na aerodrom. I sve to super, mi odsurfamo i idemo razrigat opremu, spremit je i idemo ća. Međutim mora se pojavit neki problem…Meni pijesak uša u jarbol i ne možeš ga razdvojit nema šanse. Probaje nas 6 pa nikako, pa s boomovima i opet nikako. Taxi nas već dugo čeka i totalna drama! Tija ja njega pripilat jer moran uvatit avion, neman izbora. I aj srića sitija se ovaj jedan Egipćanin šta tamo servisira daske u centru i stavi on njega na neki stroj, a mi ostali ga uvatimo s druge strane i aj nekako uspijemo. Taxi nas baci na aerodrom, ali ovaj put nas nije odera nego smo mu dali 20 eura jer smo već totalno bili u shemi, a i naučili smo nešto arapskog tako da se nije ni trudija cjenkat. Krenemo mi oko 6 i po put Ljubljane i tad totalni šok. Živija si tamo na 25-30 stupnjeva, to jutro si surfa i onda dolaziš u Ljubljanu na  -10 stupnjeva i po metra sniga. Prijatelj me čeka na aerodromu i vozi nas u Zagreb. Cili put me košta 1000 eura za 5 tjedana, skupa sa svim, s tim da san nakupova hrpu darova, da smo uvik imali gajbu pive u frižideru, da se trošilo junački… Eto to je bija naš uzbudljivi put kojeg nikad nećemo zaboravit i tija bi se stvarno zahvalit svim ljudima koji su ga napravili još lipšim počevši od naših Slovenaca pa do Egipćana pa i tih beduina kojima ženu nisi smija pogledat jer bi te na mistu ubili, tako da smo in bižali od žena kad bi ih srili na ulici! Lip pozdrav svima!

 

Denis Podrug “Trstika”

 

FacebookTwitterGoogle+Share